Пут од ,,Божидар Аџије'' до Божидарца

Пут од ,,Божидар Аџије'' до Божидарца

О нама - Божидар Аџија - Божидарац 

Центар за образовање и културу „Божидарац 1947“ је јавна установа основана од стране Градске општине Врачар са циљем да кроз различите курсеве, обуке и семинаре оспособљава лица за тражена занимања на тржишту рада поред тога и да кроз различите културне активности допринесе богатијем културном животу Врачараца и Врачарки.

Почеци данашњег Божидарца датирају још из 1953. године када је основан Дом културе "Божидар Аџија" који је 1961. прерастао у Народни универзитет "Божидар Аџија" са циљем да се грађани и грађанке оспособе за нова занимања која још увек нису била у формалном систему образовања, а за којима се јавила потреба услед развијања индустрије. Последња трасформација се догодила 2014. године када је институција због несналажења у транзицији морала да се угаси и да се оснује нова која данас носи назив Центар за образовање и културу ,,Божидарац - 1947’’.

Квалитет

Најважнији разлози успеха и трајања наше установе свих ових година јесу квалитет и константно иновирање. Трудимо се да пратимо трендове у образовању и осигуравамо нашим полазницима најквалитетније и најсавременије знање које им може користи приликом запослења. Поседујемо сертификат који гарантују да је наш систем менаџемента квалитетом усаглашен са захтевима стандарда.

Божидар Аџија

Божидар Аџија по коме наша институција носи име био је правник и публициста. На студије права одлази 1910. у Праг, где је и докторирао 1914. По повратку у домовину 1914. мобилизован је и до краја И светског рата радио је као писар и преводилац у војним судовима у Сињу, Шибенику и Дубровнику. 1919. године због италијанске окупације напушта Далмацију и настањује се у Загребу. Био је шеф Канцеларије за избеглице из Истре, а од 1919–20. постаје члан владе као повереник за социјалну бригу. Од 1935 члан је КПЈ, а због комунистичке агитације до 1941. више пута је осуђиван и затваран. 9.  јула 1941 усташке власти га стрељају на Максимиру.
1926. године основао је Радничку читаоницу, а 1927. Радничку библиотеку. Од 1925 до 1928. био је главни уредник Радничке заштите, службенога гласника „Средишњег уреда за осигурање радника", и 1928–33. Службене мисли и уредник часописа Знаност и живот и Наших новина (1939). Писао је о политичким, социолошким, економским, културним и филозофским питањима као и о проблемима социјалне политике, радничког покрета, о фашизму, односу Цркве и државе, интелигенције, радницима и другим темама, а објављивао их је у часописима, радничким и страначким гласилима. Божидар Аџија је био један од најистакнутијих интелектуалаца револуционарнога крила радничког покрета. Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 26. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Top