Сликање светлом
Kао човек који више од 25 година активно изучава визуелни језик, увек ми је било занимљиво да размишљам о путевима који су ме приближили фотогтрафији. Зашто сам је изабрао за свој животни позив, или тачније, како је она изабрала мене? Тек, фотографија – чудо које дозвољава “сликање светлом”, заувек ме је освојила. Kао професионални визуелни уметник, изражавам се у различитим техникама, али ако желим да сагледам себе као оствареног борца за ликовни језик, нема сумње – рад у медијуму фотографије је најузбудљивији. Још из жабље перспективе посматрам свет око себе, трудим се да га видим и тежим ка томе да памтим одређене ситуације. Може се рећи да сам одувек био својеврсни колекционар успомена.

Знање је најдрагоценије
Такође, од малих ногу посматрам разну фото-опрему и животне околности у којима је могуће чак и “изгубити курс” и постати зависник од набавке фотографске опреме. Опрема ме је увек привлачила и било је потребно време да увидим чињеницу да највећа вредност у фотографском позиву није у опреми којом располажемо. Напротив, најдрагоценије нам је знање и искуство. Kада је о фотографији реч, сложићу се са једним од највећих стваралаца и мајстора фотографије, Албертом Вотсоном, који каже да опрема у процесу фотографије учествује са свега 5%, све остало смо ми сами, односно – како и шта. Опрема је неопходна и веома важна, али фотографију снимамо ми, када и како то желимо. Слобода избора, даје нам подстрек да кренемо путем креативности и визуелне нарације.

Фотограф данас
Ширина фотографског позива једна је од кључних карактеристика које привлаче велики број људи овом веома узбудљивом и креативном послу. Не треба занемарити важност коју улога фотографа заузима у данашљем свету. Практично, у нашој визуелно оријентисаној ери, посао фотографа је у многим сегментима функционисања друштва – од суштинског значаја. Фотографија је данас постала језик који свако од нас разуме и којим комуницира. На неки начин, сви смо фотографи – свако од нас има фотоапарат у џепу, на мобилном телефону. Сви се, кроз фотографију, визуелно изражавамо. Наравно, као и у случају нашег матерњег језика којим се такође служимо, али нисмо њиме овладали толико да бисмо се могли назвати писцем, песником, уметником, не можемо сви рећи за себе да смо фотографи ствараоци, да је наша прича испричана јасним, занимљивим, релевантним визуелним говором.
Истина је да свако од нас види свет на свој начин. За свој поглед на свет је понекад потребна храброст, али свакако да је у борби за сопствени језик, за јединствени стил приче, најважнија упорност. Спремност да се погреши. Навелико. Само уз познавање и адекватну примену технике, бићемо спремни да се боримо за изоштрену слику свог погледа на свет, за фокус на стварима које нас интересују и узбзђују. Ту смо да на том путу помогнемо и будемо саборци.

На овом линку упознајте се са нашим курсом фотографије   који води Бранко Марковић.