Život u kadru – iz vizure Branka Markovića

Život u kadru – iz vizure Branka Markovića

Slikanje svetlom
Kao čovek koji više od 25 godina aktivno izučava vizuelni jezik, uvek mi je bilo zanimljivo da razmišljam o putevima koji su me približili fotogtrafiji. Zašto sam je izabrao za svoj životni poziv, ili tačnije, kako je ona izabrala mene? Tek, fotografija – čudo koje dozvoljava “slikanje svetlom”, zauvek me je osvojila. Kao profesionalni vizuelni umetnik, izražavam se u različitim tehnikama, ali ako želim da sagledam sebe kao ostvarenog borca za likovni jezik, nema sumnje – rad u medijumu fotografije je najuzbudljiviji. Još iz žablje perspektive posmatram svet oko sebe, trudim se da ga vidim i težim ka tome da pamtim određene situacije. Može se reći da sam oduvek bio svojevrsni kolekcionar uspomena.

Znanje je najdragocenije
Takođe, od malih nogu posmatram raznu foto-opremu i životne okolnosti u kojima je moguće čak i “izgubiti kurs” i postati zavisnik od nabavke fotografske opreme. Oprema me je uvek privlačila i bilo je potrebno vreme da uvidim činjenicu da najveća vrednost u fotografskom pozivu nije u opremi kojom raspolažemo. Naprotiv, najdragocenije nam je znanje i iskustvo. Kada je o fotografiji reč, složiću se sa jednim od najvećih stvaralaca i majstora fotografije, Albertom Votsonom, koji kaže da oprema u procesu fotografije učestvuje sa svega 5%, sve ostalo smo mi sami, odnosno – kako i šta. Oprema je neophodna i veoma važna, ali fotografiju snimamo mi, kada i kako to želimo. Sloboda izbora, daje nam podstrek da krenemo putem kreativnosti i vizuelne naracije.

Fotograf danas
Širina fotografskog poziva jedna je od ključnih karakteristika koje privlače veliki broj ljudi ovom veoma uzbudljivom i kreativnom poslu. Ne treba zanemariti važnost koju uloga fotografa zauzima u današljem svetu. Praktično, u našoj vizuelno orijentisanoj eri, posao fotografa je u mnogim segmentima funkcionisanja društva – od suštinskog značaja. Fotografija je danas postala jezik koji svako od nas razume i kojim komunicira. Na neki način, svi smo fotografi – svako od nas ima fotoaparat u džepu, na mobilnom telefonu. Svi se, kroz fotografiju, vizuelno izražavamo. Naravno, kao i u slučaju našeg maternjeg jezika kojim se takođe služimo, ali nismo njime ovladali toliko da bismo se mogli nazvati piscem, pesnikom, umetnikom, ne možemo svi reći za sebe da smo fotografi stvaraoci, da je naša priča ispričana jasnim, zanimljivim, relevantnim vizuelnim govorom.
Istina je da svako od nas vidi svet na svoj način. Za svoj pogled na svet je ponekad potrebna hrabrost, ali svakako da je u borbi za sopstveni jezik, za jedinstveni stil priče, najvažnija upornost. Spremnost da se pogreši. Naveliko. Samo uz poznavanje i adekvatnu primenu tehnike, bićemo spremni da se borimo za izoštrenu sliku svog pogleda na svet, za fokus na stvarima koje nas interesuju i uzbzđuju. Tu smo da na tom putu pomognemo i budemo saborci.

Na ovom linku upoznajte se sa našim
kursom fotografije   koji vodi Branko Marković.

Top