У оквиру пројекта “Universities of the Third Age: A Place of Meeting and Exchange“ (срп: Универзитети за треће доба: место сусрета и размене) имале смо прилику да учествујемо у културној размени и да проведемо три дана у граду Маријамполеу, у Литванији. Пројекат је реализован у периоду између 25. и 27. априла у организацији Друштва андрагога Србије, а финансиран је од стране Европске уније, као Ерасмус+ мобилност. Поред Друштва андрагога Србије, у мобилности су учествовали и Установа културе Божидарац, Геронтолошки центар Београд, као и Фондација Међугенерацијски волонтерски центар. Све наведене установе баве се у одређеној мери образовањем одраслих, нарочито сениора, и промовишу концепт активног старења.
Један од главних циљева пројекта био је упознавање полазника из Србије са примерима добре праксе Универзитета за треће доба у Литванији – Marijampoles treciojo amziaus universitetas (https://marijampolestau.lt/). Маријамполе се налази у југозападном делу Литваније и представља један од значајнијих градова у тој земљи, а њихов Универзитет за треће доба има дугу традицију, разноврсне образовне програме и велики број старијих полазника. Управо из тог разлога су учесници мобилности из Србије, где је систем образовања старијих у много мањој мери развијен него у Литванији, имали јединствену прилику да се боље упознају са радом и историјом ове установе и да науче доста о организацији и спровођењу различитих активности за сениоре.
Иако је нашим тродневним путовањем у Литванију био обухваћен и обилазак других релевантних установа, попут локалног VET центра, акценат је био управо на упознавању организације и рада Универзитета за треће доба у Маријаполеу. Универзитет се састоји од 14 факултета, од којих се сваки бави одређеном облашћу: здрав начин живота, духовни развој, психологија, култура и уметност, домаћинство, природа и заштита животне средине, књижевност, страни језици (немачки, енглески, итд), ликовне технике, физичка активност и физиотерапија, политика, права, информационе технологије, мода и стил. Поред наведених факултета, у склопу Универзитета постоји и пет уметничких друштава – фолклорни ансамбл ,,Senapilė“, женски вокални ансамбл ,,Jaunystės aidas“, женски вокални ансамбл ,,Gija“, плесни студио, као и аматерско позориште. Програми на Универзитету углавном трају годину дана, а активности се обично реализују једном месечно, некада и чешће, у зависности од факултета (нпр. курсеве страних језика и рачунара је потребно организовати ћешће). Полазници могу бити чланови више факултета, по избору, с тим да су у обавези да плаћају чланарину у износу од 20€ на годишњем нивоу, по факултету. Дакле, иако годишња чланарина није превише висока, они који имају разноврснија интересовања и жељу да буду део више колектива морају за то да издвоје доста већу суму новца.
Оно што је јако занимљиво је волонтерски рад, који никоме није стран. Чак и директорка Универзитета, Она Sakalauskienė, волонтерски је на тој позицији већ пуних 18 година, од самог оснивања ове установе. Сваки факултет има свог шефа катедре, они су такође волонтери, често иду на различите едукације и радионице из своје области и даље то ново знање преносе на студенте своје катедре. Студенти који прођу едукацију неретко буду асистенти шефовима катедре и помажу при едуковању нових студената, које је такође на волотерској бази. Између осталог, шефови катедре сваког факултета се једном месечно састају и договарају о свему, а највише о побољшању и унапређивању Универзитета. Занимљиво је да они често имају и гостујуће професоре, који понекад волонтирају, а неки ипак буду плаћени. Ти професори су углавном знамените личности, као што је на пример на правном факултету, где долазе познати политичари, аналитичари, адвокати, као и остале значајне личности повезане тематиком других факултета.
Зграда у којој је Универзитет смештен дели се са основном школом, иако Универзитет за треће доба има засебне сале и просторије којма располаже. Све просторије су опремљене за одговарајући факултет: кабинети за теоријске факултете, атељеи за уметничке факултете. Поседују и велику свечану салу где се често одвијају нека интернационална и важна предавања, али првенствено културноуметнички догађаји и наступи. Музички и фолклорни ансамбли често приређују концерте. Некада организују занимљиве догађаје, као што је при факултету за стил и моду, где после неког предавања на ту тематику организјују догађај као што је размена аксесоара, марами и накита, који су прављени, односно осликани од стране студената, на ком смо ми присуствовале. Врло занимљив приступ едукацији и леп пример отворености и иновативности. Имале смо част да учествујемо и на ликовној радионици при факултету за уметност. Имале смо част да су нам шеф катедре и њени асистенти приредили једну врло занимљиву радионицу, где уместо класичног сликања честкицама, користили смо дрвене штапиће као и металне штапиће са наставком који се завршава куглицом. Задатак је био да насликамо неки орнамент корестећи дебео прецизан нанаос боје штапићем у облику тачкица, ређањем тачкица формира се јединствен орнамент. Имале су врло стрпљив и пажљив приступ према нама.
Студенти често учествују и у вананставним активностима. Тако неки у сарадњи са библиотеком учествују на различите једнодневне излете, пешачења, у циљу промовисања здравог, активног живота, неки су стални, неки повремени учесници часписа 60+, који излази једном месечно и сви факултети при Универзитету учествују. Сваког месеца можете прочитати нешто занимљиво из разних области. Упечатљиво је да учествују у Ерасмус+ програмима, где често путују и посећују друге универзитете и факултете, како у својој земљи, тако и у иностранству, упазнају се са различитим културама и начином рада, неретко учествују у размени студента, тако да поред што путују, учестало примају госте и упознају са њиховим начином рада. Студенти имају и финансијске погодности када су у питању екскурзије, излети или размена.
Сарадња између институција је кључна, као што је већ поменута библиотека, такође и музеји и галерије који им дају прилику да учествују и приређују музичке концерте, изложбе, представе, фолклорне концерте и на тај начин промовишу да треће доба живота може бити активно у друштву, активно физички, здравствено… Поред тога шире свет о култури и уметности и охрабрују друштво да се подигне на већем интелектуалном нивоу, без обзира које су генерације. Уочиле смо колико им је гостопримљивост, топлина, и заједница важна, као и сарадња и емпатија, коју јако негују, а када је све то препознато у друштву, онда то добија смисао да се човек осећа испуњенијим, задовољнијим оним што је оставио иза себе. Приметно је колико су студенткиње уметности са поносом, радошћу и задовољством показивале своја уметничка дела и рукотворине и колико су несебично преносиле то знање. Јако цене ментално здравље, којим се често баве, нарочито разрађују на факултету за психологију, који је један од најтраженијх факултета.
Очигледно је колико им Универзитет и образовање у трећем добу значи, као и то, што их је друштво и држава препознала и подржала њохове потребе и жељу за усаврашавањем ко и њихову активну улогу у друштву.

Божидарац су представљале инструкторке: Мина Зечевић и Александра Јанковић

Програм је финансиран од стране ЕУ и ставови изнети у тексту, публикацијама или на пројекту нужно не представљају ставове донатора.