U okviru projekta “Universities of the Third Age: A Place of Meeting and Exchange“ (srp: Univerziteti za treće doba: mesto susreta i razmene) imale smo priliku da učestvujemo u kulturnoj razmeni i da provedemo tri dana u gradu Marijampoleu, u Litvaniji. Projekat je realizovan u periodu između 25. i 27. aprila u organizaciji Društva andragoga Srbije, a finansiran je od strane Evropske unije, kao Erasmus+ mobilnost. Pored Društva andragoga Srbije, u mobilnosti su učestvovali i Ustanova kulture Božidarac, Gerontološki centar Beograd, kao i Fondacija Međugeneracijski volonterski centar. Sve navedene ustanove bave se u određenoj meri obrazovanjem odraslih, naročito seniora, i promovišu koncept aktivnog starenja.
Jedan od glavnih ciljeva projekta bio je upoznavanje polaznika iz Srbije sa primerima dobre prakse Univerziteta za treće doba u Litvaniji – Marijampoles treciojo amziaus universitetas (https://marijampolestau.lt/). Marijampole se nalazi u jugozapadnom delu Litvanije i predstavlja jedan od značajnijih gradova u toj zemlji, a njihov Univerzitet za treće doba ima dugu tradiciju, raznovrsne obrazovne programe i veliki broj starijih polaznika. Upravo iz tog razloga su učesnici mobilnosti iz Srbije, gde je sistem obrazovanja starijih u mnogo manjoj meri razvijen nego u Litvaniji, imali jedinstvenu priliku da se bolje upoznaju sa radom i istorijom ove ustanove i da nauče dosta o organizaciji i sprovođenju različitih aktivnosti za seniore.
Iako je našim trodnevnim putovanjem u Litvaniju bio obuhvaćen i obilazak drugih relevantnih ustanova, poput lokalnog VET centra, akcenat je bio upravo na upoznavanju organizacije i rada Univerziteta za treće doba u Marijapoleu. Univerzitet se sastoji od 14 fakulteta, od kojih se svaki bavi određenom oblašću: zdrav način života, duhovni razvoj, psihologija, kultura i umetnost, domaćinstvo, priroda i zaštita životne sredine, književnost, strani jezici (nemački, engleski, itd), likovne tehnike, fizička aktivnost i fizioterapija, politika, prava, informacione tehnologije, moda i stil. Pored navedenih fakulteta, u sklopu Univerziteta postoji i pet umetničkih društava – folklorni ansambl ,,Senapilė“, ženski vokalni ansambl ,,Jaunystės aidas“, ženski vokalni ansambl ,,Gija“, plesni studio, kao i amatersko pozorište. Programi na Univerzitetu uglavnom traju godinu dana, a aktivnosti se obično realizuju jednom mesečno, nekada i češće, u zavisnosti od fakulteta (npr. kurseve stranih jezika i računara je potrebno organizovati ćešće). Polaznici mogu biti članovi više fakulteta, po izboru, s tim da su u obavezi da plaćaju članarinu u iznosu od 20€ na godišnjem nivou, po fakultetu. Dakle, iako godišnja članarina nije previše visoka, oni koji imaju raznovrsnija interesovanja i želju da budu deo više kolektiva moraju za to da izdvoje dosta veću sumu novca.
Ono što je jako zanimljivo je volonterski rad, koji nikome nije stran. Čak i direktorka Univerziteta, Ona Sakalauskienė, volonterski je na toj poziciji već punih 18 godina, od samog osnivanja ove ustanove. Svaki fakultet ima svog šefa katedre, oni su takođe volonteri, često idu na različite edukacije i radionice iz svoje oblasti i dalje to novo znanje prenose na studente svoje katedre. Studenti koji prođu edukaciju neretko budu asistenti šefovima katedre i pomažu pri edukovanju novih studenata, koje je takođe na voloterskoj bazi. Između ostalog, šefovi katedre svakog fakulteta se jednom mesečno sastaju i dogovaraju o svemu, a najviše o poboljšanju i unapređivanju Univerziteta. Zanimljivo je da oni često imaju i gostujuće profesore, koji ponekad volontiraju, a neki ipak budu plaćeni. Ti profesori su uglavnom znamenite ličnosti, kao što je na primer na pravnom fakultetu, gde dolaze poznati političari, analitičari, advokati, kao i ostale značajne ličnosti povezane tematikom drugih fakulteta.
Zgrada u kojoj je Univerzitet smešten deli se sa osnovnom školom, iako Univerzitet za treće doba ima zasebne sale i prostorije kojma raspolaže. Sve prostorije su opremljene za odgovarajući fakultet: kabineti za teorijske fakultete, ateljei za umetničke fakultete. Poseduju i veliku svečanu salu gde se često odvijaju neka internacionalna i važna predavanja, ali prvenstveno kulturnoumetnički događaji i nastupi. Muzički i folklorni ansambli često priređuju koncerte. Nekada organizuju zanimljive događaje, kao što je pri fakultetu za stil i modu, gde posle nekog predavanja na tu tematiku organizjuju događaj kao što je razmena aksesoara, marami i nakita, koji su pravljeni, odnosno oslikani od strane studenata, na kom smo mi prisustvovale. Vrlo zanimljiv pristup edukaciji i lep primer otvorenosti i inovativnosti. Imale smo čast da učestvujemo i na likovnoj radionici pri fakultetu za umetnost. Imale smo čast da su nam šef katedre i njeni asistenti priredili jednu vrlo zanimljivu radionicu, gde umesto klasičnog slikanja čestkicama, koristili smo drvene štapiće kao i metalne štapiće sa nastavkom koji se završava kuglicom. Zadatak je bio da naslikamo neki ornament koresteći debeo precizan nanaos boje štapićem u obliku tačkica, ređanjem tačkica formira se jedinstven ornament. Imale su vrlo strpljiv i pažljiv pristup prema nama.
Studenti često učestvuju i u vananstavnim aktivnostima. Tako neki u saradnji sa bibliotekom učestvuju na različite jednodnevne izlete, pešačenja, u cilju promovisanja zdravog, aktivnog života, neki su stalni, neki povremeni učesnici časpisa 60+, koji izlazi jednom mesečno i svi fakulteti pri Univerzitetu učestvuju. Svakog meseca možete pročitati nešto zanimljivo iz raznih oblasti. Upečatljivo je da učestvuju u Erasmus+ programima, gde često putuju i posećuju druge univerzitete i fakultete, kako u svojoj zemlji, tako i u inostranstvu, upaznaju se sa različitim kulturama i načinom rada, neretko učestvuju u razmeni studenta, tako da pored što putuju, učestalo primaju goste i upoznaju sa njihovim načinom rada. Studenti imaju i finansijske pogodnosti kada su u pitanju ekskurzije, izleti ili razmena.
Saradnja između institucija je ključna, kao što je već pomenuta biblioteka, takođe i muzeji i galerije koji im daju priliku da učestvuju i priređuju muzičke koncerte, izložbe, predstave, folklorne koncerte i na taj način promovišu da treće doba života može biti aktivno u društvu, aktivno fizički, zdravstveno… Pored toga šire svet o kulturi i umetnosti i ohrabruju društvo da se podigne na većem intelektualnom nivou, bez obzira koje su generacije. Uočile smo koliko im je gostoprimljivost, toplina, i zajednica važna, kao i saradnja i empatija, koju jako neguju, a kada je sve to prepoznato u društvu, onda to dobija smisao da se čovek oseća ispunjenijim, zadovoljnijim onim što je ostavio iza sebe. Primetno je koliko su studentkinje umetnosti sa ponosom, radošću i zadovoljstvom pokazivale svoja umetnička dela i rukotvorine i koliko su nesebično prenosile to znanje. Jako cene mentalno zdravlje, kojim se često bave, naročito razrađuju na fakultetu za psihologiju, koji je jedan od najtraženijh fakulteta.
Očigledno je koliko im Univerzitet i obrazovanje u trećem dobu znači, kao i to, što ih je društvo i država prepoznala i podržala njohove potrebe i želju za usavrašavanjem ko i njihovu aktivnu ulogu u društvu.

Božidarac su predstavljale instruktorke: Mina Zečević i Aleksandra Janković

Program je finansiran od strane EU i stavovi izneti u tekstu, publikacijama ili na projektu nužno ne predstavljaju stavove donatora.